Biografija

Dušan je rođen 6. aprila 1936. godine u Banjoj Luci, u poznatoj i poštovanoj porodici. Otac, Zlatko, bio je javni tužilac, a majka Radojka učiteljica. Brat Milan rodio se 1938.

Rat je 1941. stigao i do Banje Luke. Porodica je izbačena iz kuće, a Dušanov otac odveden u zarobljenički logor Osnabrik u Nemačkoj. Radojka je sa svoja dva sina odvedena u ustaški logor u Slavonsku Požegu. Zatim su vagonima, preko Beograda, stigli do Požarevca, u Srbiji, gde su ostali do kraja rata. U Požarevcu je Dušan pošao u školu i završio dva razreda. Majka se po oslobođenju 1945. sa sinovima vratila u Banju Luku, gde se gotovo cela šira porodica, uključujući oca, ponovo sastala.

1936-1945

1946-1955

Dušan nastavlja osnovnu školu, a po završetku 1947. upisuje se u čuvenu Banjalučku gimnaziju, Realku, osnovanu 1895. S obzirom da je bio veoma društven, stekao je mnogo iskrenih prijatelja, između ostalih, Predraga Mitrakovića, Nikolu Koljevića, Ostoju Đurića, Radeta Mihaljčića, Blažu Dragojevića i još mnogo drugih.

Dušan učestvuje u svim školskim aktivnostima već od osnovne škole, pa između ostalog glumi i u Pionirskom pozorištu "Veselin Masleša". To pozorište odlazi na gostovanja po celoj teritoriji Jugoslavije.

Pored glume, Dušan iskazuje interes za jezike i muziku, pa privatno uči engleski, klavir i harmoniku. Sa svojim drugom Nikolom Koljevićem svira u orkestru na igrankama koje se održavaju u fiskulturnom domu. 

Dušan na Jadranskom moru

1955-1960

Po završetku gimnazije 1955. Dušan odlazi u Beograd na studije. Dvoumi se između arhitekture i književnosti, ali se na kraju upisuje na Filozofski fakultet, Odsek svetske književnosti. Na istoj godini su njegovi prijatelji iz Banje Luke Nikola Koljević i Ostoja Đurić, i novi prijatelji Bogdan A. Popović i Predrag Protić, koji kasnije postaje i njegov venčani kum.

Prijateljstvo s Bogdanom vodi ga do Jevrejskog studentskog doma u Kosmajskoj ulici 19. U taj isti dom 1957. godine stiže iz Sarajeva i devojka Mazalta (Tilda) Finci, koja počinje da studira stomatologiju. Međutim posle prvog semestra ona odlučuje da pređe na Filozofski fakultet, Odsek za strane jezike, i upisuje engleski i italijanski. S obzirom na to da je izgubila prvi semestar na stomatologiji, mora da nadoknadi celo gradivo. Pomoć joj pruža Dušan. Iz tih časova izrodila se velika ljubav, koja je krunisana brakom.

Dušan 1959. posle diplomiranja odlazi na odsluženje vojnog roka u Travnik. Slobodno vreme koristi da uči norveški jezik iz knjige koju mu je poslala Tilda i piše ljubavna pisma za vojnike, koji u zamenu obavljaju zadatke koje on ne voli da radi. Svakodnevno piše pisma i Tildi.

Krajem 1960. Tilda dobija, od jednog njihovog zajedničkog prijatelja iz Amerike koji je jedno vreme boravio u jevrejskom domu, poziv i kartu za putovanje brodom u Ameriku. Cilj puta je usavršavanje engleskog jezika, kako bi sledeće godine diplomirala. Odlučuje da otputuje u Travnik i obavesti Dušana o tom pozivu, sa molbom da joj pomogne u odluci da li da ga prihvati ili ne. Dušan joj kratko odgovara "Idi, ako me voliš, vratićes se, ako ne, bolje da se tako i završi naša ljubav".

Vojnik
Dušan, Tilda i Bogdan Popović
Indeks

1961-1965

Tilda se 17. aprila 1961. ukrcava na brod "Bovec" i kreće na put u neizvesno.

Po završetku vojne obaveze, Dušan se vraća u Beograd, sa namerom da nađe posao i pozove Tildu da se i ona vrati.

U jesen 1961. Dušan počinje da radi u "Književnim novinama", kao jedan od urednika (glavni urednik je bio Predrag Palavestra koji takođe vremenom postaje njegov doživotni prijatelj). Dušan javlja dobru vest Tildi, koja je još uvek u Americi, i ona se ukrcava na prvi brod i kreće natrag. Dušan je 29. novembra dočekuje na železničkoj stanici u Beogradu.

Dušan i Tilda se venčavaju 3. februara 1962. u opštini Stari grad, u Beogradu. Pored Dušanove mnogobrojne i Tildine malobrojne porodice, većinu gostiju na svadbi sačinjavaju njihovi prijatelji iz studentskog doma (koji se tada nalazio u ulici 7. jula, sadašnja Kralja Petra). Gosti su do opštine morali doći peške, u koloni jedan po jedan, kroz duboki sneg koji te noći nije prestajao da pada. Posle venčanja svadbeni ručak je bio u Skadarliji, u restoranu "Dva Jelena", a veselje se nastavilo s pesmom i igrom kod Dušanovog strica Nemanje, u ulici Strahinjića Bana.

Dušan danonoćno radi, i osim rubrike u "Književnim novinama" objavljuje prevode književnih članaka sa engleskog jezika po časopisima "Putevi", "Život", "Korijen", "Književnost", "Susreti", "Danas", "Izraz", "Scena", kao i za Treći program na radiju.

U sarajevskom Izdavačkom preduzeću "Svjetlost" objavljuje 1962. prvi prevod knjige Ričarda Mejsona Vetar ne zna čitati (Richard Mason, The Wind Cannot Read).

Od 3. do 17. jula 1964. Dušan je u grupi jugoslovenskih novinara, urednika kulturnih rubrika, koja boravi u Velikoj Britaniji kao gost Centralnog ureda za informaciju (Central Office for Information). Tokom boravka posećuju niz kulturnih institucija u Londonu, Oksfordu, Stratfordu, Koventriju i Birmingemu, i vode razgovore sa istaknutim ličnostima britanskog umetničkog i društvenog života. Prilikom posete Šekspirovom teatru u Stratfordu (Skakespeare Theatre Stratford) i Old Viku (The Old Vic) u Londonu, novinari su predali britanskim umetnicima spomen-knjigu i plaketu o proslavi Šekspira u Jugoslaviji.

Godine 1964. sa Nikolom Koljevićem prevodi knjigu I. A. Ričardsa Načela književne kritike (I. A. Richards, Principles of Literary Criticism) u izdanju "Veselina Masleše" iz Sarajeva.

Godine 1965. prevodi sa srpsko-hrvatskog na engleski deo knjige Sarajevo 1914, od Vladimira Dedijera, koja izlazi 1966. pod nazivom The Road to Sarajevo, u izdanju "Sajmon i Šuster", Njujork (Simon and Schuster, New York).

Prva kćerka Dina rađa se 1965. a posle 6 godina i druga kćerka Duška.

Novinari posećuju Parlament
Novinari upoznavaju glumca Michael Redgr
Vetar ne zna čitati

1966

Dušanov prevod knjige Džejmsa Boldvina Druga Zemlja (James Baldwin, Another Country) je prvi put objavljena u izdanju Sarajevske "Svjetlosti" 1966, a posle dvadeset godina drugo izdanje knjige je izašlo.

Od 21. avgusta do 17. septembra Dušan učestvuje na 106. seminaru Američkih studija (106th Session in American Studies - the Literary Arts in America) koji se održava u zamku Šlos Leopoldskron (Schloss Leopoldskron) u Salzburgu.

Dana 8. novembra na Kolarčevom univerzitetu, na književnoj večeri u ciklusu "Jedna generacija proznih pisaca" Dušan razgovara sa Danilom Kišom o njegovoj prozi.

 

Dana 25. novembra takođe na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu Dušan vodi razgovor na predavanju "Književnost i revolucija", povodom proslave 25-godišnjice revolucije. Učesnici su: Bratko Kreft, Zvonimir Golob, Meša Selimović, Aleksandar Spasov, Milorad Stojović i Zoran Gluščević.

Kolarac 1
Kolarac 2
Druga zemlja
Nasleđe simbolizma

1967-1973

Godine 1967. u izdanju "Vuka Karadžića" iz Beograda izlazi Savremena ilustrovana enciklopedija Umetnost, čovek - stvaralac lepog (Man the Artist) u čijem prevodu je učestvovao i Dušan.

Dušan postaje 1969. član uredništva i sekretar redakcije časopisa "Savremenik" i sekretar srpskog PEN centra (do 1973.)

 

Godine 1970. u izdanju "Nolita" izlazi mu prevod knjige Nasleđe simbolizma, čiji je autor Sesil Moris Baur (Cecil Maurice Bowra, The Heritage of Symbolism).

U oktobru 1970. počinje da objavljuje u redovnoj rubrici "Čitati ili ne čitati" za "NIN". Kako je Dušan izabran za to mesto, napisao je Žika Bogdanović u Jubilarnom broju NIN-a. Zbirka kritika od oktobra 1970. do februara 1975. štampana je 1990. u knjizi Ugovor s Đavolom, u izdanju "Stručne knjige" iz Beograda.

U februaru 1973. odlazi u posetu u Nemačku kao sekretar PEN kluba, sa Predragom Palavestrom, Vaskom Popom, Sonjom Bašić iz Hrvatske, Mirom Mihelič i Bogdanom Pogačnikom iz Slovenije.

U ovom periodu prevodi knjigu Istorija moderne umetnosti - slikarstvo, skulptura, arhitektura, od H. H. Arnasona (H. H. Arnason, History of Modern Art - Painting, sculpture, architecture), koja je 1975. izašla u izdanju "Jugoslavije", čiji je glavni urednik bio Ivan Lalić. Novo izdanje ove knjige, sa dodatkom poglavlja o fotografiji koje su drugi preveli, je izašlo 2008. 

Ugovor s đavolom
PEN klub poseta Nemačkoj
Istorija moderne umetnosti

U oktobru 1973. Dušan, kao izabrani kandidat Republičkog fonda za međunarodnu saradnju, zajedno sa svojom porodicom odlazi u Veliku Britaniju na godinu dana da predaje srpsko-hrvatski jezik i književnost na Lankasterskom univerzitetu (University of Lancaster), na Odseku za jugoslovenske studije. Taj odsek je osnovao sir Sesil Perot (Sir Cecil Parrott), koji je do 1941. bio učitelj (tutor) maloletnom nasledniku prestola Petru Karađorđeviću. Republički fond produžava Dušanu boravak na univerzitetu za još dve godine, što on prihvata.

Odsek za jugoslovenske studije je toliko uspešan da Lankasterski univerzitet nudi Dušanu 1976. trajno radno mesto. Uskoro Dušan takođe postaje redovni spoljni saradnik (external examiner) na Bradfordskom univerzitetu (University of Bradford).

U to vreme i Tilda prihvata stalni posao u engleskoj firmi "Storis" (Storeys of Lancaster), koja sklapa ugovor o zajedničkom ulaganju u prozvodnju plastificiranih zidnih tapeta sa hrvatskom firmom "Pazinka" iz Pazina.

U Izdavačkom preduzeću "Glas" iz Banje Luke 1981. izlazi prvo izdanje prevoda knjige Džona Dona Predavanje o senci (John Donne, Songs and Sonnets (drugo izdanje iste knjige je izašlo 1990. godine).

Godine 1982. učestvuje na konferenciji AATSEEL (American Association of Teachers of Slavic and East European Languages) u Čikagu.

Početkom osamdesetih godina u Engleskoj se uvode masovne reforme u finansiranju svih univerziteta, zbog čega se ukida pet odseka na Lankasterskom univerzitetu, uključujući i Odsek za jugoslovenske studije.

1973-1984

Predavanje o senci - prvo izdanje
Lancaster University Department
Job offer from Lancaster University

Dušan, sa podrškom sir Sesil Perota, prelazi 1984. da radi u Londonu, u Školi za slavenske i istočnoevropske studije (SSEES - School of Slavonic and East European Studies), gde vodi razne kurseve srpsko-hrvatskog jezika i književnosti.

Te godine učestvuje na dve konferencije o Ivi Andriću, prva u Londonu (SSEES), a druga na univerzitetu u Nansiju (Université de Nancy) u Francuskoj.

 

Iste godine prisustvuje na Petom internacionalnom kongresu AIESEE (Association International d'Etudes du Sud-Est Europeen), u Beogradu.


Godine 1985. Dušan piše prilog za knjigu Solzhenitsyn in Exile: Critical Essays and Documentary Materials, čiji je jedan od priređivača kolega sa Odseka za ruski jezik i književnost Majkl Nikolson (Michael Nicholson). Knjiga izlazi na Stanford univerzitetu (Stanford University) u Americi.

Godine 1987. učestvuje na kongresu AAASS (19th National Convention of the American Association for the Advancement of Slavic Studies) u Bostonu, u Americi.

Iste godine govori i na konferencijama u Notingemu ("Miloš Crnjanski and Modern Serbian Literature") i u Londonu ("The Study of Oral Tradition and the South Slavs").

Dušan drži više predavanja o životu u Jugoslaviji i jeziku na sastancima Britansko jugoslovenskog društva (British Yugoslav Society), koje ima nekoliko ogranaka. Škotski ogranak, čiji je predsednik sir Ficroj Maklin (Sir Fitzroy McLean), organizuje muzičko veče 7. decembra 1988, koje Dušan vodi.

Od 24. do 25. februara 1989. na Saut Bank Centru (South Bank Centre) u Londonu organizuje se predstavljanje istočnoevropske poezije "Dete Evrope - čitanje poezije iz istočne Evrope - novi pejzaž istočne Evrope kroz njenu poeziju, dovodeći zajedno najbolje mlade pesnike iz osam komunističkih država" (Child of Europe - The East European Readings - The new landscape of Eastern Europe through its poetry, bringing together the finest young poets from eight Communist states. Pesnik Gojko Đogo iz naše zemlje učestvovao je u tom događaju. Tada je Dušan počeo da prevodi Gojkove pesme na engleski, i saradnja i prijateljstvo su se nastavili do kraja Dušanovog života. Preveo je preko sto pesama, neke sam, neke sa Majklom Marčom (Michael March), i neke sa Sofijom Škorić, i ta zbirka Gojkovih pesama je konačno 2019. izdata u izdanju "Matice Srpske" iz Novog Sada i "Serbian Literary Company" iz Toronta, pod nazivom Ovid in Tomis.

Iste godine Dušan učestvuje u organizovanju konferencije "Language Planning in Yugoslavia" na SSEES, u Londonu. Dobija poziv od profesora Ričarda Kinderslija (Richard Kindersley) sa Sent Antonis koledža (St. Antony's College) u Oksfordu da održi predavanje "Literature and Politics in Yugoslavia". Sa istom temom nastupa i u British Yugoslav Society u Londonu.

U izdavačkom preduzeću "Glas" iz Banje Luke 1989. izlazi mu knjiga Tragom teksta. Knjiga se sastoji od nekoliko eseja o Ivi Andriću, Milošu Crnjanskom, Jovanu Skerliću i Branku Lazareviću, kao i tri eseja o američkoj i engleskoj marksističkoj kritici i T. S. Eliotu.

Krajem osamdesetih godina Dušan se, preko Alison Klos (Alison Closs), počasne sekretarice Britansko-jugoslovenskog društva (British Yugoslav Society), upoznaje sa najvećim škotskim živim pesnikom Normanom Makejgom (Norman MacCaig). Alison, kod koje je uvek odsedao u Škotskoj, mu je knjigu sabrane poezije ostavila pored kreveta. Pesme su mu se toliko dopale da knjigu nije mogao da ispusti do jutra, dok je nije celu pročitao. Sa dozvolom pisca, knjigu pesama je odmah počeo da prevodi, u nameri da je objavi u Beogradu. Sticajem okolnosti, knjiga Izveštaj plemenu, u izdanju "Arhipelaga" iz Beograda, sa posvetom "Za Alison, od koje je sve počelo" izdata je tek 2008, 18 godina nakon što je prevedena. Nažalost, Norman Makejg nije doživeo da je vidi. Umro je 1996. godine u Edinburgu.

1984-1989

Izvestaj plemenu
Tragom teksta
Ovid In Tomis
Child of Europe program
Solzhenitsyn in Exile
Britansko jugoslovensko društvo

Godine 1990. na inicijativu jedne profesorke iz Čikaga, SSEES u Londonu i University of Illinois u Čikagu omogućuju šestomesečnu razmenu radnih mesta prof. Biljane Šljivić-Šimšić i Dušana. Osim redovnih predavanja jezika i književnosti na University of Illinois Dušan drži niz predavanja i po raznim drugim univerzitetima u Americi:

The Struggle with Love ‒  The Theme of Sevdah in Bosnian Love Songs, University of  Illinois, Chicago (12/2/90)  

Illustrated Lecture on Medieval Serbian Art: Monasteries, Frescoes, Icons, Boston College, Massachusetts (23/2/90)

  

Politics and Literature in Yugoslavia in the 1970s and 1980s, Ohio State University, Columbus, Ohio (8/3/90)

  

Ivo Andrić and the Jews, Penn State University (2/4/90)

  

Literature and Politics in Yugoslavia: the 1970's and 1980's, Stephens Hall, University of  California, Berkeley (18/4/90)

  

Branko Radičević and Byron, University of Chicago (26/5/90)

Tokom boravka u Americi takođe učestvuje na konferenciji Modernism and Avant-Garde in Yugoslav Lands 1900-1940 (University of California, Los Angeles).

Dana 24. jula 1990, po povratku iz Amerike, prisustvuje kongresu u Harogejtu (Harrogate) - 4th World Congress for Soviet and East European Studies -  gde su takođe bili Predrag Palavestra, Dobrica Ćosić, Svetozar Stojanović i Sofija Škorić iz Kanade.

1990

1991-1997

Dušan, zajedno sa počasnim predsednikom Nenadom Petrovićem i književnicom Sonjom Besford, 1991. oživljava rad ogranka Udruženja srpskih pisaca u inostranstvu (ASWA - Association of Serbian Writers Abroad), koje je osnovano 1951. godine (vidite Dušanov članak "ASWA juče i danas". Prvi zajednički nastup starih i novih članova Udruženja posvećen je Borislavu Pekiću i održan 20. februara 1993. U toku turbulentnih ratnih devedesetih godina, kad su kulturne veze između Jugoslavije i Velike Britanije bile gotovo u potpunom prekidu, Dušan, Sonja, i jedna od novih članova Udruženja, Jasmina Holbus su organizovali preko dvadeset književnih večeri na kojima su gostovali pisci iz Jugoslavije: Momo Kapor, Vida Ognjenović, Dragan Velikić, Ljubiša Manojlović, Ivan Lalić, Slobodan Selenić, Kolja Mićević, Predrag Palavestra, Svetozar Koljević, Matija Bećković i drugi. Za kratko vreme Udruženje izdaje tri antologije srpske literature prevedene na engleski jezik: Three Comedies (Branislav Nušić),  The Serbian Epic Ballad i Jewish Writers in Serbian Literature (Predrag Palavestra), a kasnije izlaze još dve knjige: Poems (Jovan Hristić) i Arrivals and Departures (Sonja Besford). Prve dve knjige je sa srpskog na engleski preveo Džefri Lok (Geoffrey N. W. Locke), koji u pogovoru piše: "Moram da izrazim moju iskrenu zahvalnost Dušanu Puvačiću, sa Londonskog univerziteta, što je detaljno pregledao moj rad i za njegove neprocenjive ispravke mojih grešaka, većih i manjih, a posebno za njegove predloge kako da najbolje prevedem neke nijanse značenja koje sam ja pogrešio ili promašio. Ako greške još postoje, krivica je moja." ("I must express my sincere gratitude to Mr. Dušan Puvačić of London University for his meticulous examination of my work and for his invaluable correction of my errors, gross and minor, and particularly for his suggestions as to the best way to transcribe some nuances of meaning which I had mistaken or missed. If faults remain, they are mine.")

Tokom celog rata u Jugoslaviji Dušan je pomagao svojoj porodici u Banjoj Luci. Sem što je finansijski pomagao svojoj majci i bratu, kao i drugoj bližoj porodici, on je primio u svoju kuću i na školovanje kćerku i maloletnog sina svoga brata Milana (koji su uspeli da se ukrcaju na poslednji avion koji je poletio iz Banje Luke za Beograd).  Takođe je, na molbu sveštenika Oca Miluna Kostića iz Srpske Pravoslavne Crkve Sv. Save u Londonu, mesečno preko crkve slao finansijsku pomoć jednoj majci iz mešovitog braka, čiji je muž poginuo u ratu, za izdržavanje dvoje dece.

Dana 26. i 27. avgusta 1992. u Londonu je održana konferencija o bivšoj Jugoslaviji (International Conference on the Former Yugoslavia), koju su zajednički vodili Ujedinjene Nacije i Evropska Zajednica. Dušan je odigrao važnu ulogu da se članak Fair Play for Yugoslavia, koji su napisali prijatelji Jugoslavije, objavi kao oglas na prvoj strani novina "Tajms-a" (The Times), i da se te novine nađu na svakom sedištu učesnika konferencije. O okolnostima tog oglasa, kao i njegov prevod, Dušan je detaljno opisao i objavio u časopisu "Književnost" (broj 3, 2007.) u svojoj rubrici Pisma i komentari, pod naslovom "O engleskim izdavačima, ludom gasu i mnogo čemu drugom - s Miodragom Perišićem u Engleskoj i Beogradu".

U novembru 1993. Dušan prisustvuje 25-oj konferenciji AAASS (25th Annual Convention of the American Association for Advancement of Slavic Studies Convention) u Honolulu, na Havajama.
 

Dušan 3. februara 1994. organizuje i vodi, na katedri SSEES u Londonu, književno veče sa londonskim ogrankom Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu (ASWA). Između ostalih bio je prisutan i Nenad Petrović, dotadašnji predsednik Udruženja, sa ostalim starim i novim članovima (Sonja Besford, Bika Reed, Jasmina Holbus, Igor Klikovac, Rajko Davidović i drugi).

Dana 29. marta 1995. Dušan na SSEES, u Londonu, drži predavanje Tin Ujević and the Yugoslav Idea

Tokom 1996. i 1997. redovno odlazi na Kembridž univerzitet (University of Cambridge), na Katedru za srpski jezik i književnost, gde predaje jezik i srpsku književnost.

Novembra 1997. Dušan prisustvuje 29-oj konferenciji AAASS u Sijatlu, u Americi, gde je jedan od učesnika za okruglim stolom "Refleksije o raspadu Jugoslavije kroz film" (The Breakup of Yugoslavia: Cinematic Reflections).  Nakon Sijetla Dušan se zarekao da neće više svojom nogom kročiti na američko tlo.

Dušan 1997. napušta rad na fakultetu i počinje da se bavi svojim drugim interesovanjima.

S. Besford - Arrivals
Nusic - Comedies
J. Hristic - Poems
P. Palavestra - Jewish Writers
Serbian Epic Ballads
Fair Play for Yugoslavia

U avgustu 1998. zajedno sa Vladimirom Miličićem, profesorom lingvistike na Western Washington University - Bellingham, osniva prvi onlajn elektronski časopis za književnost, umetnost, jezik i kulturu, KRITIKA etc. Časopis se sastoji od tekstova uglavnom na srpskom i engleskom jeziku - najveći broj tekstova posvećen je književnosti i tumačenjima književnosti ali ima i poezije, pripovetki, romana i prevoda proze. KRITIKA etc. je bio "tekući" časopis u stalnom nastajanju (detaljnije o časopisu). Časopis je prestao da izlazi 2004. kad je Vladimir Miličić otišao u penziju i više nije imao pristup serveru na kome je bio sačuvan sav materijal. Dušan je kompletan sadržaj preneo na CD, a jednu kopiju je predao Britanskoj biblioteci (British Library) na čuvanje. (Ukoliko je neko zainteresovan da vidi šta je objavljeno može da se obrati na ovaj mejl.)

Godine 2001. priređuje knjigu svoga oca Zlatka Puvačića (1901-1982), Stara Banja Luka, u izdanju "Akademije nove", iz Beograda. Knjiga se predstavlja u prepunoj dvorani u Banskim dvorovima u Banjoj Luci 21. juna 2001. Pored Dušana, govorili su prof. Branko Milanović i Ranko Risojević iz Banje Luke, kao i urednik "Akademije nove" Ljubomir Kljakić. Posle promocije u Banjoj Luci, priređena je i promocija u Beogradu, u svečanoj sali prostorija Privredne komore Beograda, u ulici Kneza Miloša 12, na kojoj su prisustvovali gotovo svi Banjalučani koji su tada živeli u Beogradu. Između ostalih na promociju je stigla i primadona Radmila Smiljanić, koja je pevala bosanske pesme i sevdalinke.

Dušan je takođe prekucao i skupio u vidu knjige sećanja svoga oca na njegovo zarobljeništvo u Osnabriku od 1941-1945. godine. Jedan (od samo 5 primeraka) je zadržao za sebe, a taj primerak je kasnije poslat Pravoslavnoj crkvi u Osnabriku da se dokument fotokopira i izloži. Posle toga poklonjen je Britanskoj biblioteci kao unikat koji se samo može čitati u biblioteci.

U knjizi Drugi o Pekiću, koju su priredili Ljiljana Pekić i Mihajlo Pantić, Dušanov prilog je "Pekić u Londonu". Knjiga je objavljena 2002.

U to vreme, intenzivno radi sa akademikom Predragom Palavestrom na rukopisima Branka Lazarevića i zajedno pripremaju Sabrana dela Branka Lazarevića. Između 2003. i 2005. prvih šest knjiga se štampaju u izdanju "Zavoda za udžbenike" iz Beograda, a sledećih godina se štampaju još tri. Predstavljanje knjiga održano je 13. juna 2006. u salonu kluba Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Govornici su bili akademik Predrag Palavestra, Dušan i Petar Pijanović, urednik izdanja.

Godine 2007. obnovljen je časopis "Književnost", čiji je glavni i operativni urednik Bogdan A. Popović, a redakciju su sačinjavali još: Gojko Božović, Đorđe Despić, Dejan Mihajlović, Duško Novaković, Predrag Protić i Dušan Puvačić. Naziv Dušanove rubrike u časopisu bio je "Pisma i komentari". Tokom te godine Dušan je imao četiri priloga, u brojevima 1-4, a sledeće još tri. Prilog za četvrti broj nije uspeo da završi.

1998-2008

Promocija knjige Stara Banja Luka
Promocija knjige Stara Banja Luka
KRITIKA etc. momus
Sabrana dela Branka Lazarevića
Promocija Lazarevic
SANU zahvalnica
Zlatko Puvačić u zarobljeništvu
Književnost 2007

U jesen 2008, konačno je izašla knjiga Normana Makejga Izveštaj plemenu. Dušan je na drugom programu Radio televizije Beograd ispričao neke detalje o Makejgovom životu i karakteru.

U noći, između 7. i 8. novembra 2008, kod kuće u Londonu, radeći za kompjuterom, Dušan je pretrpeo težak moždani udar, koji mu je oduzeo celu desnu stranu, i od tada je morao da se kreće samo uz pomoć invalidske stolice. Ali, još tragičnije, iako mu je memorija ostala potpuno netaknuta, oduzeta mu je moć komunikacije (afazija) - ne samo da je izgubio moć govora, nego nije više mogao ni da čita ni da piše.

Tilda, Dina i Duška su se nadale da će se Dušan, uz razne terapije, bar do neke mere oporaviti, ali kad je i posle pet godina bilo izvesno da do toga neće doći, one su odlučile da objave prvu i jedinu knjigu njegovih eseja na engleskom. Tekstove, koje je Dušan već očigledno bio pripremio za tu eventualnu svrhu pre moždanog udara, pronašle su u ladici među njegovim papirima. Knjiga Balkan Themes - Tradition and Change in Serbian and Croatian Literature (Balkanske teme - tradicija i promene u srpskoj i hrvatskoj književnosti) posvećena je njegovim unucima Oliveru, Luki i Karli. Iako je knjiga na engleskom, izdata je u Francuskoj, u Izdavačkoj kući "Éditions Ésopie" iz Pariza (koju je osnovao Raško Mićević, sin Kolje Mićevića, jednog od Dušanovih najboljih i najstarijih prijatelja), a štampana je u Beogradu. Predstavljanje knjige, zajedno sa proslavom Dušanovog profesionalnog života, održalo se 13. novembra 2013. u Ambasadi Republike Srbije u Londonu. Pored Dušana i njegove porodice, sala Ambasade je bila prepuna Dušanovih kolega, prijatelja, studenata i poznanika, uključujući i Ambasadora g. Pribičevića.

2008-2015

Balkan Themes bz Dusan Puvacic
Balkanske teme promocija - pozivnica
Promocija Balkaskih tema - program

Sledeće godine Tilda donosi tešku odluku da Dušan i ona napuste Englesku, decu i unučad, i da se vrate u svoju zemlju. Vraćaju se kući, i u Beograd stižu na Uskrs, 15. aprila 2015. posle 42 godine života u Engleskoj.

Dušan je preminuo 18. jula 2017. godine. Posle kremacije urna je položena u kolumbarij na Novom groblju u Beogradu.

Dejan Simonović, iz Srpskog književnog društva, je 2. oktobra organizovao Sećanje na Dušana u prepunoj dvorani Kluba književnika, u ulici Francuska 7, na kome su govorili Bogdan A. Popović, Predrag Protić i Gojko Đogo.

2015-2017